KakoSeKaze Blog

Sposobnost slepog kucanja je jedna od veoma bitnih stvari za jednog prevodioca.  Koliko će vam vremena biti potrebno da završite određeni prevod u velikoj meri zavisi od toga koliko brzo i precizno kucate. Zato je bitno da ne koristite samo nekoliko prstiju prilikom kucanja nego svih deset.
Na sajtu www.typeonline.co.uk možete naučiti ili usavršiti slepo kucanje. Takođe možete proveriti koliko brzo i precizno kucate.

Ako želite da znate koliko bi bilo idealno da naplaćujete svoje prevodilačke usluge, pogledajte ovaj Rate Calculator. Iako nije osmišljen isključivo za prevodioce, možda će Vam biti od pomoći. Upotrebite ga kao osnovu koju možete da izmenite tako da odgovara Vašim potrebama.

Ponovo predlozi stručnih rečnika, ovog puta iz oblasti ekonomije i prava:

Ekonomija:

1. Landa, Marija, Privredno –poslovni rečnik (srpskohrvatsko – engleski), Privredni pregled
2. Cvejić, Miroslava, Poslovni rečnik (dvosmerni), Prosveta
3. Simurdić, Biljana, Srpsko-engleski ekonomsko – finansijski rečnik , G17 Institut
4. Simurdić, Biljana, Englesko-srpski ekonomsko – finansijski rečnik , G17 Institut
5. Simurdić, Biljana, Rečnik bankarstva i finansija (dvosmerni), IP „Žarko Albulj“

Pravo:

1. Vukićević, Branko, Pravni rečnik (srpsko –engleski), Jezikoslovac
2. Vukićević, Branko, Pravni rečnik (englesko-srpski), Jezikoslovac
3. Jovanović,  Todorović , Rečnik pravnih termina (srpsko-engleski-francuski), Savremena administracija
4. Ivir, Vladimir, Poslovno –upravni rečnik (hrvatsko-engleski), Školska knjiga – Zagreb

Pravni termini mogu se naći i u rečnicima koje sam navela za oblast ekonomije.

Lično sam oduševljena Poslovnim rečnikom Miroslave Cvejić. U njemu skoro uvek pronađem ono što mi treba. Slično mišljenje imam i o rečnicima Branka Vukićevića, dok većina mojih kolega smatra da je Poslovno-upravni rečnik Vladimira Ivira jednostavno nezamenljiv.

Pošto je za jednog stručnog prevodioca veoma bitno da, osim znanja i talenta i dobrih englesko-engleskih rečnika, poseduje i dobre dvosmerne rečnike iz oblasti kojom se bavi, evo mojih predloga iz oblasti mašinstva:

1. Simić, Dušan, Tehnički rečnik (srpsko – engleski), Centar za naučna istraživanja SANY i Univerzitet u Kragujevcu
2. Simić, Dušan, Naučno – tehnički rečnik (englesko – srpski), Centar za naučna istraživanja SANY i Univerzitet u Kragujevcu
3. Mirković , Željka,  Rečnik mašinske tehnike (englesko – srpski), Orion art
4. Popić, Lolić, Afgan, Naučno – tehnički rečnik (englesko – srpski), Građevinska knjiga
5. Jovanović, Aleksandar – Rečnik motora i motornih vozila (dvosmerni), Građevinska knjiga

Rečnici Dušana Simića sadrže dosta termina iz oblasti mašinstva, građevine i elektrotehnike a u Naučno-tehničkom rečniku (Popić, Lolić, Afgan) se mogu naći termini iz dosta oblasti stoga ih smatram veoma korisnim.

Ukoliko imate pozitivno iskustvo sa nekim drugim rečnicima, bila bih vam zahvalna da ih navedete u komentarima.

Na informativnom veb servisu za srednjoškolce Mingl zanimanje meseca januara je prevodilac. Pročitajte kako se postaje prevodilac i gde se sve možete zaposliti kad to postanete, a možete se i prijaviti da provedete jedan radni dan sa Anicom Milenković, prevodiocem Kancelarije za evropske integracije.

Akronimi su verzalne skraćenice a čine ih spojeno napisana velika slova bez tačaka. Kako se pišu, da li im se dodaju nastavci i da li ih ostavljati u originalu ili praviti nove u skladu sa prevodom punog naziva?

Evo šta kaže pravopis:

I domaći i strani akronimi nekad se pišu kao nepromenljive reči, a nekad im se iza crtice dodaju nastavci muškog roda:

Iz VMA, iz USA, iz NATO-a.

Strani akronimi se pišu na tri načina:
a) u izvornoj latinici - FBI, (gen. FBI-ja), WMO (gen. WMO-a)
b) preslovljene na naša slova - ФБИ (ген. ФБИ-ја), ВМО (ВМО-а)
c) ponekad prema stranom izgovoru slova - Би-Би-Си (ген. Би-Би-Сија),

Neki strani akronimi se ponekad verbalizuju, tj. postaju reči. Za takve skraćenice onda važe pravopisna pravila za obične reči:

Бибиси (Бибисија)

Akronimi se obično ne prevode. Pogotovo oni koji se često sreću pa su se već odomaćili u našem jeziku. U poslednje vreme, doduše, postoji tendencija da se značenje akronima približi široj javnosti pa se mogu sresti i  prevedeni akronimi kao što je OEBS (eng. OSCE). Čini mi se da su prevodi akronima često zbunjujući za čitaoca jer se dosta razlikuju od opšte poznatog akronima.  Takođe, ako se navede samo prevod akronima, čitaoci će imati dosta problema da pronađu više informacija o onome na šta se akronim odnosi.

Ja se trudim da čitaocu pružim sve što mu je potrebno da lakše dođe do više informacija,  pa pri prvom spominjanju u tekstu obavezno navedem akronim i pun naziv u izvornom obliku i prevod punog naziva. Ponekad, u zavisnosti od izvornog teksta, upotrebim zagrade, a ponekad fusnotu.

U slučaju da postoji preveden akronim koji je već prihvaćen u srpskom jeziku, navedem taj oblik i preveden pun naziv, a u zagradi stavim pun naziv i akronim u izvornom obliku.

Ukoliko klijent napomene da želi da se u prevodu koriste određeni akronimi koji su vezani za datu oblast, poštujem njegove želje.

Pitanje koje često muči prevodioce. Bar one koji svoj posao žele da rade kako treba.

Kao stručni prevodilac, igrom slučaja, najčešće prevodim materijale iz oblasti prava, finansija i mašinstva. Takvi prevodi zahtevaju preciznost i veoma veliki stepen podudaranja sa originalom. Prevodilačka sloboda nije preterano poželjna i, na moju veliku žalost, nema previše prostora za umetničke sklonosti prevodioca kao što je slučaj sa prevodima književnih dela. To je ok, jer sve to sebi mogu da dozvolim kada prevodim materijal iz neke druge oblasti.

Problem je što, češće nego što mi prija, dolazim u situaciju da treba da prevedem neki ugovor ili materijal sa detaljnim opisom rada neke građevinske mašine napisan na veoma lošem engleskom. Rečenice nerazumljive, verovatno i onom koji je to pisao, a kada zatražim pojašnjenje, shvatim da još manje razumem. Šta raditi?

Naravno, konsultacije sa stručnjacima iz date oblasti su neophodne i veoma korisne. Ipak, original je nekad toliko loše napisan da ni oni nisu sigurni šta je pisac hteo da kaže.

Kontaktirati autora teksta (naravno, kad je to izvodljivo) zvuči kao savršeno rešenje. I obično jeste. Ali, šta kad se desi da objašnjenje nema veze sa onim što piše u originalu? Kad je autor hteo da kaže jedno, ali je zbog svog nedovoljnog vladanja engleskim jezikom napisao nešto sasvim drugo, a „vernost originalu“ je veoma bitna. Da li prevesti objašnjenje ili original? Da li su prevodioci tu da prevode ili da prepravljaju i ispravljaju?

Neke moje kolege smatraju da je prevod, a ne ispravljanje grešaka, osnovni posao prevodioca. Stoga, oni prevode. Bili bi spremni da se potrude oko ispravljanja kada bi njihov trud bio više cenjen i, samim tim, plaćen. Volim da kažem da se slažem s njima. Jer, zaista je tako. Međutim,  kad se pojavi problem, ne mogu da pobegnem od sebe. I onda izgubim sate i sate „trying to make it right“.

Mnogi ljudi misle da je posao prevodioca lak i da svako ko iole poznaje strani jezik može biti prevodilac, pogotovo književni. Ako Vas zanima da li je to stvarno tako, kako je to biti književni prevodilac, šta sve on mora da zna i koliko je „težak“ prevod jedne knjige, pogledajte dokumentarni film „Beskonačni prijevod“. Dvanaest prevodilaca iznose svoja iskustva, svoj pristup prevođenju i probleme s kojima se susreću u svom radu. Film traje 65 minuta, ali ako nameravate da postanete, ili ste već književni prevodilac, svakako će Vam biti interesantan.

Imajući u vidu da je poslovni engleski postao veoma važan deo današnje komunikacije, evo jedne lepe vesti. Savez studenata Beograda i Centar za strane jezike Kontext organizuju obuku i takmičenje iz poznavanja poslovnog engleskog jezika. Najbolji će osim, naravno, znanja i međunarodno priznatog sertifikata dobiti i mesec dana besplatne prakse u sedištu Londonske privredne komore u Londonu.
Više o uslovima pohađanja obuke, načinu prijavljivanja za takmičenje i rezultatima prošlogodišnjih polaznika možete pročitati na sajtu Centra za strane jezike Kontext.
Još jedna dobra prilika za usavršavanje!

U prethodnom postu sam pokušala da dam odgovor na pitanje da li transkribovati strana imena prilikom prevođenja teksta na srpski jezik ili ne. Za one koji se ipak odluče da  u svom prevodu upotrebe transkribovan, tj. prilagođen oblik stranog imena, detaljna pravila za transkripciju stranih imena iz različitih jezika će sigurno biti od koristi.