KakoSeKaze Blog

Pretpostavljam da onima koji počinju da se bave prevođenjem pitanje „Šta raditi sa stranim imenima?“ to jest „Transkribovati ili ne?“ stvara priličnu zbrku u glavi.  To je bar bio  moj slučaj. Razne diskusije i predlozi po forumima nisu pomogli. Zbrka je bila još veća. A onda sam odlučila da ne komplikujem suviše. Od tada se trudim da poštujem pravila navedena u Pravopisu srpskog jezika kad god je to moguće:

Pravopis srpskog jezika dozvoljava dva načina pisanja stranih imena:

1. Prilagođeno pisanje – transkripcija koje se može primeniti i u ćirilici i u latinici (Мајкл, Џорџ, Majkl, Džordž)
2. Izvorno pisanje koje se može primeniti u latinici (Michael, George).
   Samo u izuzetnim slučajevima može se primeniti i u ćirilici.

Što se tiče padežnih nastavaka pravilo je sledeće:

1. Prilagođeno pisanje
   I u ćirilici i u latinici padežni nastavci se dodaju bez crtice (Џорџова кућа, Мајклов аутомобил, Džordžova kuća, Majklov automobil).
2. Izvorno pisanjе
   Padežni nastavci se dodaju bez crtice (Georgeova supruga, Michaelovi prijatelji).
   U izuzetnim slučajevima kada se izvorno pisanje koristi u ćirilici padežni nastavci se dodaju sa crticom (George-ов бицикл, Michael-ове књиге).

Ako niste sigurni kako da pravilno „prilagodite pisanje“ to jest da izvršite transkripciju imena može vam pomoći Transkripcioni rečnik engleskih imena, autora Tvrtka Prćića, izdavač Prometej, Novi Sad , a detaljna pravila za transkripciju se takođe mogu naći i u Pravopisu srpskog jezika, autori Pešikan, Jerković, Pižurica, u izdanju Matice srpske.

E sad, što se tiče izuzetnih slučajeva vezanih za ćirilično pisanje stranih imena u izvornom obliku, ja nisam baš uvek sigurna koji su to slučajevi pa se trudim da u ćirilici strano ime uvek pišem transkribovano. Prilikom prvog spominjanja imena u zagradi obavezno stavim izvorni oblik imena i smatram da sam tako rešila problem. Isti princip koristim i ako pišem latiničnim pismom. Umesto zagrade može da se upotrebi i fusnota što mi ponekad deluje profesionalnije, ali možda je to samo moj utisak. Većinu ljudi mrzi da čitaju fusnote (i mene ponekad, moram priznati).

Ne mogu da kažem da je to definitivno najbolje rešenje, ali gledano iz ugla jednog prevodioca, mislim da je najelegantnije. Ne samo da zadovoljava pravopisna pravila, nego i potrebu čitaoca da bude upoznat sa izvornim oblikom nečijeg imena, ali i sa načinom na koji se to ime izgovara u srpskom jeziku (koji je, uzgred, najčešće veoma sličan načinu na koji se izgovara i u izvornom jeziku).

Nema nagrade za tačan odgovor na ovo pitanje, barem ne u vidu 5.000.000 dinara. Ali ima mnogo lepih stvari koje možete da naučite, doživite, stvorite, mnogo novih i interesantnih ljudi koje možete da upoznate. Kako?
Prvo i osnovno, morate da volite jezik, kako strani tako i svoj maternji. Morate da ga osećate i čujete. I naravno, dobro poznajete.
Eh, sad. Ako vam engleski jezik nije maternji i ako niste proveli dugi niz godina na engleskom govornom području, dobro bi bilo da steknete odgovarajuće jezičko obrazovanje.
Najbolja srednja škola za to je, naravno, Karlovačka gimnazija u Sremskim Karlovcima, ali pošto samo mali broj srećnika dobije priliku da tu postavi temelje za svoje buduće zanimanje, svaka gimnazija društveno jezičkog smera će poslužiti. Na web prezentaciji Ministarstva prosvete možete pronaći spisak odgovarajućih škola.

Iako se na nekim forumima mogu naći „saveti“ osobama koje žele da postanu prevodioci da ne upisuju filološki fakultet nego neki „pravi“ kao što je ekonomija ili pravo a da engleski nauče na raznim kursevima, po mom mišljenju filološki fakultet ne samo da  je logičan nego i neophodan nastavak obrazovnog procesa jednog kompetentnog prevodioca. Tu je izbor malo sužen.

Kada na fakultetu sve lepo naučite, zvanično sebe možete nazvati prevodiocem, ali veoma je važno da budete svesni da tu nije kraj i da je još mnogo učenja i vežbanja pred vama. Jezik se uči celog života pa je svako usavršavanje koje sebi možete da priuštite dobro došlo. Jedan od kvalitetnijih vidova usavršavanja je Jednogodišnji seminar za prevodioce i sudske tumače u organizaciji Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije koji se organizuje svake godine u oktobru. Naravno, svaki boravak u inostranstvu je iskustvo od neprocenjive vrednosti a naročito ako uspete da ga spojite sa pohađanjem nekog kursa ili škole.
A za sve to vreme čitajte, učite i igrajte se rečima.

Moj životni san da budem prevodilac nije baš mogao da se ispuni odmah nakon fakulteta kao što sam neiskusno očekivala, ali nakon osam godina provedenih na “prinudnom radu” u školi ipak sam dobila svoju priliku. Sad konačno svaki dan radim ono što volim i svaki, ama baš svaki dan poželim da postoji mesto gde ću lako i brzo naći rešenje za gomilu jezičkih nedoumica, pitanja i problema. Ne obećavam da će ovo biti baš takvo mesto, ali nešto će se ipak naći.
Iskreno, nadam se da ću i sama ovde dobiti neke odgovore.