KakoSeKaze Blog

Pitanje koje često muči prevodioce. Bar one koji svoj posao žele da rade kako treba.

Kao stručni prevodilac, igrom slučaja, najčešće prevodim materijale iz oblasti prava, finansija i mašinstva. Takvi prevodi zahtevaju preciznost i veoma veliki stepen podudaranja sa originalom. Prevodilačka sloboda nije preterano poželjna i, na moju veliku žalost, nema previše prostora za umetničke sklonosti prevodioca kao što je slučaj sa prevodima književnih dela. To je ok, jer sve to sebi mogu da dozvolim kada prevodim materijal iz neke druge oblasti.

Problem je što, češće nego što mi prija, dolazim u situaciju da treba da prevedem neki ugovor ili materijal sa detaljnim opisom rada neke građevinske mašine napisan na veoma lošem engleskom. Rečenice nerazumljive, verovatno i onom koji je to pisao, a kada zatražim pojašnjenje, shvatim da još manje razumem. Šta raditi?

Naravno, konsultacije sa stručnjacima iz date oblasti su neophodne i veoma korisne. Ipak, original je nekad toliko loše napisan da ni oni nisu sigurni šta je pisac hteo da kaže.

Kontaktirati autora teksta (naravno, kad je to izvodljivo) zvuči kao savršeno rešenje. I obično jeste. Ali, šta kad se desi da objašnjenje nema veze sa onim što piše u originalu? Kad je autor hteo da kaže jedno, ali je zbog svog nedovoljnog vladanja engleskim jezikom napisao nešto sasvim drugo, a „vernost originalu“ je veoma bitna. Da li prevesti objašnjenje ili original? Da li su prevodioci tu da prevode ili da prepravljaju i ispravljaju?

Neke moje kolege smatraju da je prevod, a ne ispravljanje grešaka, osnovni posao prevodioca. Stoga, oni prevode. Bili bi spremni da se potrude oko ispravljanja kada bi njihov trud bio više cenjen i, samim tim, plaćen. Volim da kažem da se slažem s njima. Jer, zaista je tako. Međutim,  kad se pojavi problem, ne mogu da pobegnem od sebe. I onda izgubim sate i sate „trying to make it right“.